Informacioni sistem Ministarstva pravde za evidenciju predmeta iz međunarodne pravne pomoći Luris potrebno je unaprijediti i povezati ga novim informacionim sistemom sudstva, a neophodno je i kontinuirano obučavati kadar kad su u pitanju novi pravni instrumenti i engleski jezik.

To je poručeno na panelu „Međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima“, organizovanom u okviru  završne konferencije „Pristup pravdi i ljudskim pravima u Crnoj Gori”, koju je organizovao Centar za monitoring i istraživanje (CeMI).

Advokatica i autorka Studije o sistemu međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima u Crnoj Gori Marijana Laković-Drašković, kazala je da se u izvještajima Evropske komisije međunarodna pravosudna saradnja u krivičnim stvarima ne postavlja kao problematično pitanje, navodeći da su dodatno poboljšane ocjene nakon uspostavljanja saradnje Crne Gore sa Eurojust-om.

„Crnoj Gori predstoji ispunjavanje više obaveza u oblasti izmjene nacionalnog zakonodavstva i pristupanja ratifikaciji međunarodnih instrumenata, kada je u pitanju cjelokupan sistem međunarodne pravne pomoći, kako u građanskim tako i u krivičnim stvarima, od kojih su od velikog značaja dvije Haške konvencije“, navela je Laković-Drašković.

Ukazala je i da postoje ograničeni kapaciteti Ministarstva pravde u pogledu upravljanja predmetima, dostupnih informacija sa integritetom i analize predmeta međunarodne pravne pomoći, a sa tim u vezi i podržavajućeg informacionog sistema.

„Sveukupno posmatrano, uspostavljanje informacionog sistema u pravosuđu, uključujući Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, doprinijeće transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosudnog sistema“, rekla je Laković-Drašković.

Ukazala je da u prethodnih osam godina, ovaj informacioni sistem nije pretrpio značajnije tehničke promjene, koje bi rezultirale boljim upravljanjem predmetima međunarodne pravne pomoći i analitikom postupanja Ministarstva pravde i nadležnih pravosudnih organa.

„Već nametnuta potreba za čestom međunarodnom pravosudnom saradnjom nalaže prioritetno napuštanje koncepta tradicionalnog prikupljanja (osnovnih) podataka i usmjeravanje na pouzdani elektronski sistem koji će skladištiti podatke u kvalitatvnom i kvantitativnom smislu“, rekla je Laković-Drašković.

Kazala je da je za potrebe studije analizirano pet predmeta, sa pratećom obimnom dokumentacijom, koje je Viši sud u Podgorici učinio dostupnim posmatračima CeMI-ja.

„Sudski spisi su analizirani, kako bi se stekao bliži uvid u postupanje suda u okviru nadležnosti, propisane Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, prilikom odlučivanja o zamolnicama država molilja za izručenje okrivljenih, odnosno osuđenih lica“, pojasnila je Laković-Drašković.

Ukazala je da su u analizirana četiri predmeta sudije za istragu smatrale da su se stekli uslovi za donošenje rješenja da su ispunjeni uslovi za izručenje i u tom pogledu su pružile odgovarajuće obrazloženje u aktima koje su uputili sudskim vijećima.

„Vijeća su donosila odluke, koje su bile u saglasnosti sa mišljenjem sudija za istragu i u pogledu odlučnih činjenica o ispunjenosti uslova nije bilo odstupanja. Ista situacija je i u slučaju kada je odbijen zahtjev za izručenje jednog lica. Iz spisa predmeta ne može se utvrditi da su postojali nedostaci u komunikaciji između nadležnih organa Crne Gore i nadležnih organa država molilje“, rekla je Laković-Drašković.

Kazala je da se može zaključiti da su odluke suda dovoljno obrazložene.

„U analiziranim sudskim odlukama nije uočeno da su sudije primjenjivale praksu Evropskog suda za ljudska prava, ili standarde iz Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka. Sa druge strane, nije uočeno da je odbrana lica čije se izručenje traži isticala da je okrivljeno lice bilo podvrgnuto torturi u državni molilji, što bi vodila potrebi pružanja odgovarajućeg odgovora od strane suda“, rekla je Laković-Drašković.

Prema njenim riječima, nakon sagledavanja preliminarnih mišljenja, iznijetih u stručnoj javnosti i analize odredaba nacionalnog zakona i međunarodnih ugovora, a kod činjenice da još uvijek nije poznato da li su borci protiv organizovanog kriminala imali suštinske koristi od uvida u materijale dobijene putem zaštićenih komunikacija, očekuje se da će nacionalne sudske vlasti slijediti stavove i odluka Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije, koji uživaju autoritet u crnogorskom pravnom sistemu.

„U međuvremenu, za očekivati je da će sudovi konsultovati i praksu sudova u regionu u pogledu dopuštenosti dokaza“, rekla je Laković-Drašković.

Generalni direktor Direktorata za međunarodnu pravosudnu saradnju u Ministarstvu pravde, Branimir Janjević, smatra da Crna Gora ima kvalitetan zakonodavni okvir za međunarodnu pravnu pomoć, kako u građanskim, tako i u krivičnim stvarima, ali i da postoji prostor za unapređenje.

„Prošlih godina, ove i za narednu godinu predvidjeli smo unapređenje zakonodavnog okvira i uvođenje novih multilateralnih ugovora. Prije svega, dvije Haške konvencije – o zaštiti odraslih i priznanju presuda o građanskim i krivičnim stvarima. To je novina koja će s aspekta građanske pravne pomoći obogatiti zakonodavni okvir“, rekao je Janjević.

Pojasnio je da Crna Gora po zakonu o međuanarodnom pravu ima mogućnost priznanja strane presude u građanskim i privrednim stvarima, navodeći da je glavni nedostatak što se crnogorske presude provrednog suda ne priznaju u inostranstvu.

„Potrebno je ratifikovati treći i četvrti dodatni protokol kad je u pitanju Evropska konvencija o ekstradiciji, što smo planirali za narednu godinu“, dodao je Janjević.  

Ocijenio je da je potrebno kontinuirano obučavati kadrove kad su u pitanju novi pravni instrumenti i engleski jezik, kao i da je važno uvezati sistem Luris ne samo bazom sudstva, već i državnog tužilaštva.

Predstavnica Advokatske komore Crne Gore, advokatica Bojana Franović-Kovačević, rekla je da je da je pitanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima jako važno pitanje za Crnu Goru.

„Međunarodna pravna pomoć nam je izuzetno značajna  da bismo kao društvo mogli da idemo naprijed i da bismo mogli da postignemo minimum standarda poštovanja ljudskih prava. Mi to bez međunarodne zajednice ne možemo“, rekla je Franović-Kovačević.

Prema njenim riječima, pitanje međunarodne pravne pomoći istovremeno je i vrlo komplikovano pitanje.

„Smatram da naš pravosudni sistem nije dovoljno zreo da se, sa ovakvim prilivom informacija i sa svim što se dešava, izbori na način koji bi zadovoljavao minimum standarda“, navela je Franović-Kovačević.

Ocijenila je da postoji problem na više nivoa i da zaposleni u pravosuđu nisu dovoljno informatički edukovani.

„Mi advokati često nismo dovoljno informatički pismeni i nemamo dovoljno znanje engleskog jezika. Problem postaje sistemski onog trenutka kad informacija međunarodne pravne pomoći uđe u Crnu Goru, kad shvatite da na nekoliko nivoa imate zastoj u funkcionisanju bilo da je tehničke prirode ili da neko nema dovoljno znanja“, rekla je Franović-Kovačević.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Pristup pravdi i ljudskim pravima u Crnoj Gori – projekat monitoringa suđenja 2021-2023” sprovodi Centar za monitoring i istraživanje (CeMI), u saradnji sa Akcijom za ljudska prava (HRA), a finansiran je od strane Evropske unije i kofinansiran od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore.