Proces izborne reforme trebalo bi otvoriti za javnost i staviti akcenat na izgradnju povjerenja građana i građanki u izborni proces, s obzirom na relativno nisku ocjenu integriteta izbora koja iznosi 2,9 od 5 i nepovjerenje birača.

To je saopšteno na pres konferenciji povodom predstavljanja nalaza istraživanja u okviru Crnogorske nacionalne izborne studije (MNES), u okviru projekta kojeg finansira Britanska ambasada Podgorica.

Predsjednik Upravnog odbora, CeMI, Zlatko Vujović, kazao je da je Crnogorska nacionalna izborna studija dio komparativne studije o izbornim sistemima (CSES) koja se sprovodi u velikom broju država, pojašnjavajući da se koristi upitnik koji je u velikom dijelu identičan za sve zemlje.

„Ovo istraživanje će biti dio globalne baze podataka, pa će tako istraživači koji se interesuju za ova pitanja moći da upoređuju nalaze iz više država. Željeli smo da u izradu studije uključimo sve stručne i naučne resurse koje Crna Gora ima kad govorimo o izbornoj reformi“, naveo je Vujović.

Najavio je da će nalazi studije biti predstavljeni i skupštinskom Odboru za izbornu reformu.

Glavna istraživačica Crnogorske izborne studije, Olivera Komar, kazala je da je promjena izbornih pravila važan, zahtjevan i odgovoran posao.

„Crnogorska nacionalna izborna studija je naučni projekat na kojem radimo od 2012. godine. Međutim, jedan od fokusa istraživanja na globalnom nivou bio je na izbornom integritetu. Postavili smo niz pitanja kako građani pecipiraju neke od osnovnih problema kad je u pitanju izborni proces i na osnovu toga smo obračunali indeks izbornog integriteta“, pojasnila je Komar.

Prema njenim riječima, istraživali su dimenzije, percepcije građana i građanki o tome: da li se glasovi pošteno broje, da li su opozicioni kandidati spriječeni da se slobodno kandiduju, da li mediji na fer način izvještavaju o izborima, da li birači bivaju plaćeni da glasaju za nekog, da li su izborni zvaničnici nepristrasni i da li su ljudi ucijenjeni da glasaju na određeni način.

„Na pitanje da li se glasovi pošteno broje, istraživanje je pokazalo da petina građana i građanki izražava sumnju u to da se glasovi pošteno broje. Pored toga, trećina nema stav na to pitanje“, rekla je Komar.

Kazala je da je na pitanje da li su opozicioni kandidati spriječeni da se slobodno kandiduju, 37,7 odsto smatra da ne postoji, a 22,8 odsto da postoji sprječavanje.

„Na pitanje da li mediji na fer način izvještavaju o izborima, 25,1 odsto smatra da se to ne dešava, dok se 41,8 odsto smatra da mediji na fer način izvještavaju o izborima. Dalje, građane smo pitali i da li birači bivaju plaćeni da glasaju za nekog, a istraživanje je pokazalo da svaki drugi građanin u Crnoj Gori vjeruje da ljudi dobijaju novac za glasanje, dok ih 16.8 odsto smatra da se uglavnom to ne dešava“, navela je Komar.

Prema njenim riječima, na pitanje da li su izborni zvaničnici nepristrasni, blizu trećine građana smatra da uglavnom nisu i da se to ne dešava, dok 32,9 odsto smatra da je ponašanje izbornih zvaničnika uglavnom nepristrasno.

„Na pitanje da li su ljudi ucijenjeni da glasaju na određeni način, istraživanje je pokazalo da svaka druga osoba misli da su ljudi ucijenjeni da glasaju na određeni način, i svaki peti smatra da se to stalno dešava, dok ih 30 odsto smatra da se to dešava veoma često“, rekla je Komar.

Pojasnila je da je na osnovu ovih rezultata istraživanja proistekao indeks izbornog integriteta koji u rasponu od jedan do pet u Crnoj Gori iznosi 2,97.

„S  obzirom na važnost izbornog procesa treba da težimo tome da taj integritet i povjerenje u izborni proces bude značajno viši od ovoga“, istakla je Komar.

Na pitanje da li su prethodni parlamentarni izbori sprovedeni pošteno, Komar je kazala da je istraživanje pokazalo da svaki drugi građanin kaže da su uglavnom sprovedeni pošteno, svaki peti kaže da uglavnom nisu sprovedeni pošteno, dok ih jedna trećina kaže da ne može da da stav na to pitanje.

„Kad je u pitanju povjerenje u Državnu izbornu komisiju (DIK), istraživanje je pokazalo da 50,6 odsto ima veliko ili uglavnom povjerenje u tu instituciju. Na osnovu ovog podatka vidimo potencijal za dodatno jačanje uloge DIK-a“, navela je Komar.

Predstavljajući podatke koji se odnose na strukturu izlaznosti, Komar je kazala da je istraživanje pokazalo da u strukturi birača dominiraju stariji birači i da imamo problem kad je u pitanju mlađa demografskla kategorija i birači između 18 i 34 koji su ispod prosjeka kad je u pitanju izlaznost.

„Žene i muškarci jednako glasaju i ne postoji statistički značajna razlika između muškaraca i žena kada je u pitanju izlaznost. Ovaj podatak govori o potencijalu za aktivaciju žena koje su u političkom procesu“, kazala je Komar.

Ukazala je da su građane pitali i da li su zainteresovani za politiku, a da je istraživanje pokazalo da muškarci i žene jednako izlaze da glasaju ali su u prosjeku muškarci više i donekle zainteresovani za politiku, dok su žene i mladi manje zainteresovani.

„Takođe smo pitali građane u kojoj mjeri je Crna Gora demokratska država, a istraživanje je pokazalo da 33,3 odsto građana smatra da nismo demokratska država, dok ih 47,9 odsto kaže da smo demokratska država“, rekla je Komar.

Kazala je da su na pitanje koliko su zadovoljni svojom odlukom oni koji su glasali, istraživanje pokazalo da svaki deseti je donekle nezadovoljan ili uopšte nije zadovoljan, dok ih 87,1 odsto kaže da je uglavnom zadovoljno.

„Dalje, kad smo pitali apstitente da li su zadovoljni time što nisu učestvovali, istraživanje je pokazalo da je njih 36 odsto nije zadovoljno što nisu izašli, a svaki peti apstitent da je jako nezadovoljan što nije učestvovao u izborima. To je jedan vrlo važan potencijal za političke opcije ali i one koji se bave izbornom reformom“, navela je Komar.

Predstavljajući podatke koji se odnose na rodni aspekt izbora, Komar je rekla da su građane pitali da li su zadovoljni kad je u pitanju kvantitativna prisutnost muškaraca i žena u Skupštini Crne Gore, a da je istraživanje pokazalo da 50,8 odsto smatra da je prisutnost žena preniska.

„Građane smo pitali i kako vide muškarce i žene kao lidere/ke u vrijeme zdravstvene i ekonomske krize, a istraživanje je pokazalo  46,1 odsto misli da to treba da bude samo žena ili samo muškarac u slučaju zdravstvene krize, dok ih 53,9 odsto smatra da treba i jedni i drugi podjednako. Kad je u pitanju ekonomska kriza, slični su podaci – polovina građana smatra da ne treba praviti razliku između muškarca i žene kad je u pitanju sposobnost da vode državu u toj situaciji“, rekla je Komar.

Govoreći o preporukama u kontekstu izborne reforme, Komar je kazala da izbornom procesu i procesu izborne reforme treba pristupiti izuzetno pažljivo, posebno imajući u vidu nepovjerenje građana.

„To znači da bi proces izborne reforme i izbora trebalo da bude što je moguće otvoreniji i transparetniji kad su u pitanju građani Crne Gore. Možemo zaključiti i da postoji potencijal kad je u pitanju DIK u smislu da ima značajno povjerenje građana u odnosu na ostale institucije i da postoji prostor da se iskoristi u smislu jačanja sistematske pozicije u cijelom izbornom procesu“, navela je Komar.

Ukazala je da postoji potreba za rad sa biračima, naročito mlađim biračima, navodeći da nam talas apstinencije dolazi od mlađih birača.

„Postoji i potencijal za pretvaranje apstinenata u birače – svaki treći nezadovoljan svojom odlukom da ne izađe na izbore. Takođe, postoji i potreba za aktivacijom ženskog biračkog tijela, a potrebno je i regulisati ponašanje internet medija tokom izbora, koji preuzimaju dominantnu ulogu za informisanje, ali sve više i interakciju“, rekla je Komar.

Istraživač Crnogorske izborne studije, Slaven Živković, rekao je da je Crnogorska nacionalna izborna studija projekat na kojem rade od 2012. godine, navodeći da je od tad Crna Gora uvedena u međunarodni projekat Komparartivna studija izbornih sistema u kojem učestvuje preko 50 država.

„Riječ je o prvom sistematičnom i longitudinalnom istraživanju izbornog ponašanja u Crnoj Gori. To znači da, osim što možete porediti podatke među državama, možemo da predimo i rezultate kroz vrijeme. Prva studija je rađena poslije izbora 2012. godine, druga poslije izbora 2016. godine, a za potrebe tog međunarodnog projekta imali smo jedno testiranje i poslije izbora 2020. godine i sad je rađena studija poslije parlamentarnih izbora 2023. godine“, kazao je Živković.

Naveo je da je studija rađena kroz istraživanje javnog mnjenja koje je obuhvatilo 1200 punoljetnih ispitanika.

„Ovakva istraživanja se uvijek sprovode u postizborno ciklusu sa ciljem kad se slegnu političke strasti u zemlji, pokušamo da pitamo građane kako su glasali na izborima i čitav niz pitanja koja nam kasnije pomažu da razumijemo razlike što demografske, što među podržavaocima različitih političkih partija i među različitim grupama u društvu“, rekao je Živković.

Predstavljajući podatke o konzumaciji medija tokom izborne kampanje, Živković je kazao da je istraživanje pokazalo da onlajn prostor preuzima dominaciju kad je u pitanju informisanost građana.

„Svaki četvrti građanin kaže da se svakodnevno tokom izborne kampanje informisao  putem društvenih mreža i internet portala. I dalje je veliki procenat onih koji prate televiziju“, kazao je Živković.

S obzirom da društvene mreže i portali preuzimaju primat kad je riječ o informisanju građana, Živković je ukazao da su pitali građane koliko je vjerovatno da bi komentarisali političke i društvene teme na društvenim mrežama, a da je istraživanje pokazalo da svaki drugi građanin nikad je bi komentarisao ili je malo vjerovatno, dok ij je 15 odsto kazalo da je vrlo vjerovatno da bi komentarisali.

„Takođe smo ih pitali i koliko je vjerovatno da biste se upustili u diskusiju sa političkim neistomišljenicima na društvenim mrežama, a istraživanje je pokazalo da svaki drugi građanin to ne bi uradio, a petina da je vrlo vjerovatno da bi se upustila u diskusiu sa političkim neistomišljenicima“, rekao je Živković.

Vujović je, govoreći o elektronskoj identifikaciji birača, pojasnio da veliki broj birača posjeduje biometrijske lične karte sa čipom koje bi mogle omogućiti bolju statistiku o strukturi birača.

„Ukoliko bismo imali čitač koji prepoznaje na bazi čipa birača, elektronski ga identifikuje i vuče podatke koji su pohranjeni, to bi pomoglo da imamo u realnom vremenu opsežnu statistiku koja bi omogućila ogroman resurs za istraživanje tokom i nakon izbornog dana“, rekao je Vujović.

Stoga Vujović smatra da je potrebno obavezati birače da do izbora izvade elektronsku (biometrijsku) ličnu kartu, a DIK, odnosno državni organi, da obezbijede softverska rješenja koja bi omogućila deponovanje i korišćenje podataka koji se dobiju kroz elektronsku identifikaciju birača putem elektronske lične karte.