Gotovo polovina crnogorskih građana, njih 45 odsto, smatra da je pod uticajem dezinformacija kad je u pitanju politička situacija u Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Istraživanje „Mediji, dezinformacije i spoljni uticaj u Crnoj Gori“ je sprovedeno od od 3. do 9. juna ove godine na reprezentativnom uzorku od 972 punoljetna građanina Crne Gore.
Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, kazao je da se građani o političkim dešavanjima dominantno informišu putem tradicionalnih medija i informativnih portala.
„Među tradicionalnim medijima, TV ima apsolutnu dominaciju kad je u pitanju informisanje građana o politici. Građani značajno učestalije imaju veće povjerenje u tradicionalne medije od informacija koje dobijaju putem društvenih mreža“, naveo je Vujović.
Kazao je da je na pitanje koji je njihov glavni izvor informisanja o politici i političkih dešavanjima, 60,4 odsto građana je kazalo da je su to tradicionalni mediji – TV, štampani mediji ili radio, 35,4 odsto socijalne mreže, 30,4 odsto informativni portali, 11,7 odsto razgovor sa porodicom ili prijateljima, sedam odsto preko političke partije, 3,1 odsto putem razovora sa aktivistom političke partije, 7,1 odsto se izjasnilo da ne prati politiku, a šest odsto je odgovorilo da ne zna.
„Među ispitanicima koji su naveli da su njihov ključni izvor informisanja tradicionalni mediji, njih 94 odsto se informiše putem TV-a, četiri odsto putem štampanih medija i dva odsto putem radija“, rekao je Vujović.
Ukazao je da je istraživanje pokazalo da građani značajno učestalije imaju veće povjerenje u tradicionalne medije od informacija koje dobijaju putem društvenih mreža, navodeći da njih 48,5 odsto ima povjerenje u vijesti i informacije iz tradicionalnih medija, 16,7 odsto u vijesti i informacije koje dobijaju putem socijalnih mreža, 17,4 odsto ima povjerenje u oba izvora, 15,1 odsto ne vjeruje ni jednima ni drugima.
Vujović je kazao da je istraživanje pokazalo da najviše ispitanika/ca ima povjerenje u TV Vijesti, njih 49,1 odsto, zatim portal Vijesti 42 odsto, pa RTCG 40.4 odsto, pa dnevne novine Vijesti 40 odsto, novine Dan 36,1 odsto, pa portal Café Del Montenegro (CDM) 32,7 odsto.
„Ako povjerenje mjerimo putem srednje ocjene ispitanika/ca koji prate date medije, povjerenje je najveće u dnevne novine Vijesti – srednja ocjena 3,39, zatim TV Vijesti – ocjena 3,36, pa portal Vijesti – srednja ocjena 3,34, pa Dan – srednja ocjena 3,27, RTVNK – srednja ocjena 3,26, pa CDM – srednja ocjena 3,24, slijede Borba i RTCG sa srednjom ocjenom 3,15. Raspon ocjena se kreće od 1 do 5“, naveo je Vujović.
Ukazao je da su istraživanjem željeli da ispitaju i kako građani percipiraju uticaj vanjskih faktora na ključne političke aktere i medije u Crnoj Gori.
„Istraživanje je pokazalo da većina građana smatra da Crna Gora treba najbliže odnose da ima sa EU, njih 56 odsto, nakon čega po učestalosti odgovora slijedi Srbija 27 odsto. EU je češći izbor mlađih i osoba ženskog pola, dok 41 odsto ispitanika starijih od 65 godina smatra da Crna Gora treba da ima najbliže odnose sa Srbijom“, rekao je Vujović.
Prema njegovim riječima, istraživanje je pokazalo da simpatizeri Bošnjačke stranke i Koalicije Zajedno (DPS, SD, LP) u najvećem procentu, većem od 80 odsto, smatraju da Crna Gora treba da ima najbliže odnose sa EU, nakon čega slijede simpatizeri Demokratske Crne Gore i URA-e sa 53,1 odsto, Evrope SAD sa 50,4 odsto i Koalicije Za budućnost Crne Gore sa 22,8 odsto.
„Kada je u pitanju spoljna politika, u odnosu na pitanje o bliskosti odnosa, blago je uvećan procenat onih koji smatraju da je treba uskladiti sa Rusijom, svaki/a osmi/a ispitanik/ca i Amerkom svaki/a deseti/a ispitanik/ca. EU je većinski izbor za sve uzrasne kategorije. Zanimljivo je da među onima koji biraju Ameriku ili Rusiju postoji međugeneracijska polarizacija, mlađi se prije odlučuju za Ameriku, stariji za Rusiju“, naveo je Vujović.
Kazao je i da su istraživanjem željeli da dobiju podatke koju od stranih zemalja građani percipiraju da ima najveći uticaj na političke aktere u Crnoj Gori.
„Kad je u pitanju uticaj na predsjednika države, koji je u periodu sprovođenja istraživanja bio Milo Đukanović, po mišljenju najvećeg broja ispitanika/ca ima najviše EU 45,5 odsto, nakon koje sa značajno manjom učestalošću slijede Srbija sa 22,5 odsto i SAD sa 16,9 odsto. I kada je u pitanju Vlada u tehničkom mandatu, EU se najčešće percipira kao strani faktor sa najvećim uticajem, nakon čega slijede SAD i Srbija“, rekao je Vujović.
Ukazao je da je zanimljivo je da procenant odgovora SAD raste, a da procenat odgovora Srbija opada u odnosu na porast starosti ispitanika/ca.
„U grupi ispitanika starijih od 65 godina gotovo je izjednačen udio onih koji smatraju da na Vladu najveći uticaj ima EU i onih koji smatraju da ima SAD“, dodao je Vujović.
Govoreći o uticaju na Glavnog specijalnog tužioca, Vujović je kazao da je istraživanje pokazalo da najveći uticaj ima EU 43,3 odsto, SAD 20,8 odsto i Srbija 13,9 odsto.
„Kada je u pitanju SAD, najsnažniji uticaj se percipira na sudstvo, tužilaštvo i nevladine organizacije.Može se izvesti zaključak o percepciji stanovništva da su pojedini mediji više prozapadni (pod uticajem EU ili SAD), a drugi više pod uticajem Srbije“, naveo je Vujović.
Rekao je da je istraživanje pokazalo da građani Srbiju percipiraju kao strani faktor koji ima najveći uticaj na: vladajuću koaliciju (DF, URA, SNP, Demokrate) 41,1 odsto, predsjednika Crne Gore 22,5 odsto, Evropu sad 21,8 odsto, Skupštinu Crne Gore 21,6 odsto, Vladu 19,2 odsto, opštine 16,9 odsto, glavnog specijalnog tužioca 13,9 odsto, tužilaštvo 13,8 odsto, sudstvo 13 odsto, NVO 11,1 odsto i opoziciju pet odsto.
„Građani su kazali da je EU strani faktor koji ima najveći uticaj na Evropu SAD 57,6 odsto, Skupštinu Crne Gore 51 odsto, Tužilaštvo 47,8 odsto, Predsjednika Crne Gore 45,9 odsto, opoziciju (DPS, SDP, SD, BS) 45,5 odsto, opštine 45,4 odsto, Vladu 45 odsto, Glavni specijalni tužilac 43,3 odsto, NVO 42,7 odsto, sudstvo 42,5 odsto, vladajuću koaliciju 26,2 odsto“, rekao je Vujović.
Prema njegovim riječima, da SAD je strani faktor koji ima najveći uticaj na sudstvo smatra 25,1 odsto građana, tužilaštvo 24,9 odsto, NVO 21,1 odsto, Vladu 20,8 odsto, opštine 20,6 odsto, predsjednika Crne Gore 20,5 odsto, glavnog specijalnog tužioca 18,9 odsto, Skupštinu Crne Gore 18,8 odsto, opoziciju 17,1 odsto, vladajuću koaliciju (DF, URA, SNP Demokrate) 16,9 odsto i Evropu SAD 13,2 odsto.
„Istraživanje je pokazalo da građani smatraju da Srbija, kao strani faktor, ima najveći uticaj na portal Borba, IN4S, Dan i RTV NK. Slijede Vijesti, Prva TV, Nova M, Antena M, RTCG, Gradska TV, E TV i M portal i CDM. Kad je u pitanju EU, kao strani faktor, istraživanje je pokazalo da građani smatraju da najveći uticaj ima na RTCG, CDM, Gradsku, E TV i M portal, Novu M i Prvu TV“, naveo je Vujović.
Ukazao je da je istraživanje pokazalo da građani smatraju da SAD, kao strani faktor, najveći uticaj ima na RTCG, Gradsku Tv, Antenu M, CDM, TV E i M portal, Novu M, Prvu TV.
Vujović je istakao da su nalazi istraživanja pokazali da građani smatraju da su izloženi političkim dezinformacijama i da značajan procenat njih smatra da političke odluke ne donose na bazi tačnih informacija.
„Značajan udio ispitanika, njih 38,5 odsto navodi da je bio izložen ubjeđivanju za koga će glasati. U ovom istraživanju tri odsto ispitanika je navelo da im je ponuđen novac da glasaju za neku od opcija ili da uopšte ne glasaju“, rekao je Vujović.
Kazao je i da većina ispitanika, njih 54.8 odsto smatra da su odluku za koga će glasati na predsjedničim izborima donijeli na osnovu tačnih informacija.
„U dezinformacije i neprovjerene informacije koje su plasirane tokom predizborne kampanje najčešće je povjerovao manji broj ispitanika, ali ipak, nijedna od testiranih teza nije decidno od većine odbačena kao netačna. Takođe, istraživanje je pokazalo da saglasnost sa navedenim tvrdnjama snažno zavisi od političke orijentacija ispitanika/ca“, naveo je Vujović.
Ukazao je da je nezanemarljiv procenat ispitanika naveo da je bio na različiti način ubjeđivan za koga da glasa na predsjedničkim izborima, dok je jedan broj, u procentualnom smislu mali, ispitanika naveo da im je ponuđeno da uzmu novac kako bi glasali odeđenog kandidata ili apstinirali od glasanja.
