Agencija za zaštitu ličnih podataka bi trebalo da zaštiti građane Crne Gore, čiji lični podaci se nezakonito koriste zarad političke promocije, a ne da se direktno miješa u izborni proces blokirajući zakonom propisano pravo posmatračkim misijama da nadziru zakonitost i transparentnost izbornog procesa.

To je, gostujući u emisiji Dobro jutro Crna Goro na Televiziji Crne Gore, saopštila izvršna direktorica Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), Ana Nenezić.

„Sad nam se dešava situacija da nas veliki broj građana često zove zbog zabrinutosti što političke partije imaju njihove lične podatke i brojeve telefona. Oni na dnevnom niovu dobijaju pozive u kojima im se partijski aktivisti obraćaju imenom i prezimenom, zahtijevajući od njih određena izjašnjenja. Onda se vi pitate šta Agencija za zaštitu ličnih podataka u tim slučajevima radi, ako toliko proaktivno nastupa u slučajevima kad treba zabraniti organizacijama koje nadziru izborni proces da imaju u uvid u dokumenta koja su im potrebna da bi mogli ispratiti šta se tamo dešava“, navela je Nenezić.

Podsjetila je da CeMI prati izbore više od 20 godina i da se ovog puta, zajedno sa ostalim organizacijama koje nagledaju izbore, srijeću sa netransparentnosti izbornog procesa od strane nadležnih institucija.

„Nije nam dozvoljeno da imamo uvid u dokumenta koja prate prijavu kandidata, a ni MUP ne dozvoljava uvid u birački spisak, što je ranijih godina bio slučaj. To je razumljivo, jer će se tako razotkriti neki mehanizmi koji upućuju na zloupotrebe. Tako smo ranije imali situaciju da smo uparivanjem podataka došli do podatka da je bilo više od tri hiljade birača bilo upisano i u birački spisak Srbije. To smo javno objavili, ali to bilo gurnuto pod tepih“, navela je Nenezić.

Istakla je da su očekivali da nakon izbora 2020. i promjene vlasti dođe do refome izbornog zakonodavstva, ali da se to to nije desilo.

Govoreći o finansiranju kampanje, Nenezić je kazala da je kampanja je počela i prije nego su zvanično potvrđeni kandidati, pa je pitanje kako se to može iskontrolisati, jer po zakonu to nije moguće.

„U zakonu imamo propisano da je zabranjeno finasiranja iz inostranstva. Međutim, nemamo propisano ukoliko kandidati vode kampanju iz inostranstva, a vidimo da se to dešava. Ovo se odnosi na sve kandidate, jer su svi manje više u istoj poziciji. Ostaje otvoreno pitanje na koji način će se institucije odnijeti prema ovoj vrsti aktivnosti", rekla je Nenezić.

Upitana da prokomentariše slučaj Milojka Spajića, Nenezić je kazala da je tu i pravni i politički dio problema i jedan drugog anuliraju.

„Smatram da je ključna bila odluka MUP-a i time što nijesu uvedeni u taj proces od strane DIK-a, već su se obratili za podatke od institucija Srbije, i to je taj pravi dio pitanja. Politički dio je taj da je Spajić priznao da ima dvojno državljanstvo i da ga je nezakonito stekao i mislim da ne može neko tako da krene u predsjedničku kampanju. Otvara se pitanje da nijesmo došli do tih podataka, a on bio izabran za predsjednika, da li bi bio slaba karika na koje bi strani faktor mogao da utiče. Kompleksno je pitanje i jeste opterećenje za kandidata Pokreta Evropa sad Jakova Milatovića", navela je Nenezić.

Na bazi svih projekcija, kako ocjenjuje, biće drugog kruga, ali da je neizvjesno ko će pored Đukanovića biti drugi kandidat.

„Da je postojala saradnja Alekse Bečića i Milatovića imali bi prolaz udruženi, ali time što su se odlučili na pojedinačnu kampanju, onda je teško reći ko će u drugi krug, ali jesu povećali šanse Andriji Mandiću“, zaključila je Nenezić