U Crnoj Gori gotovo 60 odsto građana se, o političkim dešavanjima i izbornoj ponudi, informiše putem tradicionalnih medija, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI)
Istraživanje "Kako se građani Crne Gore informišu o političkim dešavanjima i izbornoj ponudi?" je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1004 crnogorska građanina.
Šef odjeljenja za istraživanje javnih politika u CEMI-ju, Miloš Vukanović, kazao je da na pitanje koji je vaš glavni izvor informacija o politici i političkim dešavanjima, 59,4 odsto građana reklo da je to televizija, novine ili radio.
„Istraživanje je pokazalo da ih se 14,2 odsto informiše putem informativnih portala, a 16,2 odsto putem socijalnih mreža. Takođe, istraživanje je pokazalo da najveće povjerenje, kad je u pitanju izvor informacija, imaju u vijesti i informacije iz tradicionalnih medija, njih 57,8 odsto, dok ih 16,7 odsto ima u vijesti i informacije koje dobijaju putem socijalnih mreža, 13,2 odsto ih ima povjerenje u oba izvora, a 12,3 odsto ne vjeruje ni jednima ni drugima“, naveo je Vukanović na pres konferenciji.
Kazao je da su građani odgovarali na pitanje koliko su zainteresovani za politiku i politička dešavanja, navodeći da ih je 33 odsto odgovorila da je djelimično zainteresovano, a jednak procenat ih je odgovorio da i jeste i nije zainteresovan za ta pitanja.
„Prema istraživanju, 14 odsto građana je kazalo da je zainteresovano za politička dešavanja, 2 odsto da je veoma zainteresovano, a jedan odsto ne može da odluči. Ako kumulativno posmatramo ove podatke, dođemo do informacije da je skoro 80 odsto građana u određenoj mjeri zainteresovano za politička dešavanja“, rekao je Vukanović.
Istakao je da je na pitanje kako se najviše infomišu o političkoj ponudi. 52,9 odsto građana odgovorilo da se infomišu putem televizije, novina ili radija, 17 odsto putem informativnih portala, 14,2 odsto putem Facebook-a, 9,8 odsto putem razgovora sa porodicom i prijateljima, 2,6 odsto putem Twittera i 2,2 odsto putem Instagrama.
„Na pitanje da li imate profile na društvenim mrežama, 55,6 osto ih je kazalo da ima profil na Facebook-u, 42,1 odsto na Instagramu, 17,3 odsto na Tik Toku, 9,4 odsto na Telegramu i 8,9 odsto na Twitteru“, naveo je Vukanović.
Odgovarajući na pitanje putem kojih društvenih mreža se informišu o političkim dešavanjima, 23,8 odsto je reklo da se donekle ili potpuno informiše putem Facebook-a, 17 odsto putem Instagrama, 9,3 odsto Twittera, 9,3 odsto putem Tik Toka i 8,2 odsto putem Telegrama.
Pitali smo građane koliko informacije koje se nalaze na stranicama na društvenim mrežama mogu biti pouzdan izvor političkih informacija, najveću prosječnu ocjenu (u mogućem rasponu od 1 do 5) pouzdanosti od 3,04 dobili su zvanični nalazi političara i političkih partija. Slijede nalozi vjerskih zajednica sa ocjenom 3,03 i nalozi nevladinih organizacija sa ocjenom 2,93. Na dnu ljestvice po percepciji povjerenja su MIM stranice, nalozi običnih građana i profili neregistrovanih medija“, rekao je Vukanović.
Kazao je da su pitali građane i u kojoj mjeri profili i sadržaj koji šeruju na društvenim mrežama utiču na njihov stav o političkim dešavanjima, navodeći da je istraživanje pokazalo da u najvećoj mjeri utiče sadržaj koji se dijeli putem Twittera, sa prosječnom ocjenom povjerenja od 3,03 i Facebooka sa prosječnom ocjenom od 2,94.
„Građane smo pitali i koliko su pouzdan izvor političkih informacija mim stranice (anonimni profili), njih 20,5 odsto je kazaolo da nisu nimalo pouzdan izvor, 7,5 odsto da su malo pouzdani, 23,7 odsto je kazalo da jesu i nisu, 16,6 odsto donekle, i tek 2,3 odsto ih smatra da je potpuno pouzdan izvor“,rekao je Vukanović.
Istraživanje je pokazalo da, kako je dodao, 28 odsto građana smatra da profili i sadržaj koji šeruju na društvenim mrežama utiči donekle ili pomalo na stav građana o političkim dešavanjima.
Izvršna direktorka CeMI-ja, Ana Nenezić, rekla je da je istraživanje pokazalo da u cilju informaisanja o političkim dešavanjima, 25,9 odsto građana često prati televiziju Vijesti, 25,8 odsto RTCG, 7,6 odsto Gradsku, 7,4 odsto Pink M, 6,6 odsto Prvu, 3,9 odsto TV E, 3,9 odsto Novu, 3,7 odsto Nikšić i 3,2 odsto Adriu.
„Kada saberemo odgovore građana često ili ponekad prate, a koje su dali za pojedinačne televizije, njih 72,7 odsto je kazalo da često ili ponekad prati televiziju Vijesti, 65,2 odsto RTCG, 39,2 odsto Prvu, 38,3 odsto Gradsku, 32,8 odsto Pink M, 31,7 odsto Novu, 31,2 odsto TVE, 29,3 odsto Nikšić i 24,4 odsto Adriu“, navela je Nenezić.
Kazala je da su građane pitali koliko prate različite portale u cilju informisanja o političkim dešavanjima, navodeći da je njih 16,2 odsto kazalo da se često informiše putem portala Vijesti, 11 odsto CDM-a, šest odsto M portala, pet odsto Dana, 4,8 odsto Pobjede, 4,1 odsto IN4S-a i 3,1 odsto Borbe.
„Kada saberemo odgovore često i ponekad u odnosu na praćenje različitih portala u cilju da se informišu o političkim dešavanjima, 54,3 odsto je navelo da često ili ponekad prati portal Vijesti, 34,9 odsto CDM, 28,4 odsto Dan, 28,1 odsto Pobjeda, 25,3 odsto M portal, 22,2 odsto IN4S i 19,6 odsto Borba“, rekla je Nenezić.
Kazala je da su građane pitali i koliko vjeruju medijima, a da ih je 34,3 odsto kazalo da potpuno ili donekle vjeruje Vijestima, 28,1 odsto RTCG-u, 23,8 odsto CDM-u, 21,2 odsto Prvoj, 20,2 odsto Gradskoj, 18,3 odsto Novoj M, 18,1 odsto televiziji Nikšić, 16,4 odsto Anteni M, 15,6 odsto Pobjedi, 14,4 odsto TV E i Borbi, 14,2 odsto TV Adria i IN4S-u.
„Takođe nas je zanimalo i koliko građani prate regionalne medije. Traženo je da navedu tri medija koje najčešće prate. Najviše građana je navelo Aljazeeru Balkans, njih 39.6 odsto, slijede RTS sa 32,1 odsto, Happy 21,5 odsto, Radio Slobodna Evropa 16,3 odsto, pink.rs 10,6 odsto“, navela je Nenezić.
Nenezić je pojasnila da pitali građane o tome koliko koji faktor ima uticaja na medije, a da su građani mogli da daju ocjenu od 1 do 5 za svaki faktor i njegov uticaj na pojedinačni medij, pojašnjavajući da ukoliko je zabilježena srednja ocjena iznad 2.5 to može da znači da građani u prosjeku smatraju da navedeni faktori, spoljašnji ili unutrašnji, ima određeni uticaj na selektovani medij.
Istraživanje je pokazalo da građani smatraju da najveći uticaj, od ponuđenih, na medije imaju velike kompanije, i taj stav se odnosi gotovo na sve ispitivane medije.
„Građane smo pitali i koliko utiču velike kompanije na izvještavanje, a istraživanje je pokazalo da najviše utiču na Gradsku, Prvu, RTCG i Antenu M, zatim slijede Vijesti, IN4S, CDM, Nova M, Borba i TV E i M portal“, kazala je Nenezić.
Na pitanje kako utiču uticajne crnogorske nevladine organizacije na izvještavanje, Nenezić je kazala da je su ocjenu od 2,6 dobile Gradska i RTCG, 2,5 Vijesti, 2,4 Nova M, Prva i CDM, 2,3 TV E i M portal i 2,2 Borba i IN4S
„Na pitanje koliko EU utiče na izvještavanje medija, istraživanje je pokazalo da u najvećoj mjeri utiče na RTCG i Gradsku, zatim slijede Vijesti, CDM, Nova M i Antena M“, navela je Nenezić.
Rekla je i da su građane pitali u kojoj mjeri vladajuća većina utiče na izvještavanje medija, a da je istraživanje pokazalo da u najvećoj mjeri utiče na Prvu, IN4S i Borbu, a da slijede RTCG i Vijesti, Nova M i Antena M, a nakon njih Gradska, TV E, M portal i CDM.
„Takođe smo građane pitali u u kojoj mjeri opozicija utiče na izvještavanje, a istraživanje je pokazalo da u najvećoj mjeri utiče na Gradsku, a da slijede RTCG, CDM, Antena M, Nova M, TV E i M portal, Prva, Vijesti, Borba i IN4S“, kazala je Nenezić.
Kazala je da na pitanje koliko Vlada Crne Gore utiče na izvještavanje medija, istraživanje pokazalo da u najvećoj mjeri utiče na Prvu, a da slijede IN4S, Vijesti, RTCG, Borba, Nova M, Antena M, Gradska, TV E, M portal i CDM.
Istakla je da podaci iz istraživanja jasno pokazuju dubinu polarizacije društva, koja se odslikava i na medije.
„Građani percipiraju da uticaji postoje, mnogo ih više prepoznaju u odnosu na domaće političke aktere nego što su to strane zemlje i uticaji. Smatraju da postoje lažne vijesti i da to utiče na način kako se formiraju njihova politička uvjerenja i razmišljanja. Takođe, istraživanje je pokazalo da koriste dominantno tradicionalne medije kao izvor izbornih ponuda i političkih informacija“, rekla je Nenezić.
