Žene u politici i dalje su izložene pritiscima, uvredama i neravnopravnom tretmanu, dok kritika često prelazi u lične napade, zbog čega su, uz ličnu borbu i slobodu izražavanja, neophodni snažniji zakonski mehanizmi, veća solidarnost i odgovorniji javni diskurs kako bi se obezbijedio sigurniji i ravnopravniji prostor.

To je ocijenjeno tokom pete epizode podkasta „Bez filtera“, pod nazivom Žene u politici: “Javni prostor, lični udarci”, koji je realizovao Centar za monitoring i istraživanje (CeMI).

Ministarka rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, Naida Nišić, kazala je da je iznenadila snažna negativna reakcija javnosti izmjene zakonskog rješenja koje su se odnosile na roditeljsko odsustvo.

Prema njenim riječima, u izradu su bili uključeni sindikati, poslodavci, nevladine organizacije i druge zainteresovane strane, zbog čega nije očekivala da će prijedlog izazvati „lavinu negativnih komentara“.

„Smatrala sam da je zakonsko rješenje prošlo sve filtere i radne grupe i da ne bi trebalo da bude iznenađenje kada se zvanično pojavi u javnosti“, rekla je Nišić.

Ipak, kako ističe, lično je najviše pogodila količina mržnje i šovinizma u javnom prostoru, posebno na društvenim mrežama.

„Shvatila sam da moramo mnogo glasnije govoriti o tim pojavama kako se generacije koje dolaze ne bi suočavale sa istim problemima. Ono što su naše prethodnice izborile nije trajno zagarantovano, za ta prava se mora stalno boriti“, navela je ministarka.

Kazala je da je legitimno kritikovati zakonska rješenja, ali smatra da bi govor mržnje i lični napadi morali biti jasnije sankcionisani.

„Jedno je kritikovati zakon, a drugo komentarisati nečiji izgled, privatni život ili lične karakteristike. Takvi komentari jednako pogađaju ljude“, kazala je Nišić.

Posebno je ukazala na razliku u tretmanu žena i muškaraca u javnosti.

„Žene su mnogo češće izložene komentarima o privatnom životu – da li su udate, imaju li djecu ili će ih imati. To se muškarcima rijetko dešava“, rekla je Nišić.

Dodaje da su je negativni komentari u jednom trenutku lično pogodili, ali i njenu porodicu.

„Nisam znala da li prije da tješim sebe ili članove porodice. Podrška često dolazi tako što vam ljudi šalju najgore komentare uz poruku da se ne obazirete, ali to znači da ih ipak pročitate“, navela je Nišić.

Istakla da je dobila podršku Ženskog kluba iz Skupštine Crne Gore, bez obzira na političku pripadnost, kao i brojnih građanki koje su se, kako je navela, prepoznale u uvredljivim komentarima.

Ukazala je da je jedan od takvih komentara, koji je posebno pogodio, bio je da je „jalova“.

„To je izuzetno grub i neprihvatljiv komentar. Mnoge žene koje se bore za potomstvo su mi se javile i rekle koliko ih je to pogodilo. Ne možemo u 21. vijeku ljude vrednovati na osnovu toga da li su roditelji“, kazala je Nišić.

Govoreći o iskustvu, Nišić je navela da je u jednom trenutku osjetila i strah od javnog nastupa, ali je odlučila da se aktivno vrati u javnost kako bi prevazišla tu barijeru.

„Shvatila sam da bi povlačenje samo povećalo strah. Zato sam krenula postepeno, sa jednostavnijim nastupima“, rekla je Nišić.

Istakla je da joj je motiv za nastavak rada proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, posebno u oblastima slobode kretanja radnika i socijalne politike.

Nišić je kazala da je iz cijele situacije naučila da čak i rješenja koja su usklađena sa evropskim standardima i prihvaćena od strane stručne javnosti ne moraju biti dobro primljena među građanima.

„Možda je trebalo ranije i glasnije komunicirati sadržaj zakona kako bi javnost bila bolje informisana“, kazala je Nišić.

Takođe smatra da je potrebno dodatno normirati govor mržnje, uključujući i online prostor.

„Još nijesmo kao društvo dovoljno sazreli da sve prepustimo individualnoj odgovornosti. Potrebni su jasni zakonski okviri“, ocijenila je ministarka.

Ona je poručila da je potrebno raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za žene u javnom životu.

„Voljela bih da vidim društvo bez predrasuda, u kojem se ljudi ne ocjenjuju po izgledu ili privatnim izborima, već po radu i rezultatima“, zaključila je Nišić.

Nezavisna poslanica u Skupštini Crne Gore, Maja Vučelić, kazala je da se suočila sa pritiscima, tužbama i političkim napadima zbog javno iznesenih stavova, ističući da politika ne smije biti prostor za zastrašivanje, već za slobodno izražavanje mišljenja.

„Politika nije modna pista ni vaspitna ustanova za žene, nego prostor u kojem važi samo jedno, da li govorite istinu i radite u javnom interesu“, istakla je Vučelić.

Ona je navela da protiv nje vodi postupak koji se odnosi na njenu izjavu o stranom uticaju.

„Pozvala sam nadležnu instituciju da ispita povezanost naših političara sa službom bezbjednosti Srbije, na osnovu izjave Aleksandra Vulina. Zbog toga sam dobila tužbu“, navela je Vučelić.

Prema njenim riječima, nakon te izjave uslijedili su pritisci, uvrede i etiketiranja, a tužbu vidi kao pokušaj zastrašivanja.

„To je pokušaj da se ja ućutkam i da ne diram moćne ljude“, istakla je Vučelić.

Ukazala je da kao nezavisna poslanica ima slobodu da iznosi stavove, ali i da nema partijsku zaštitu.

„To ima i prednosti i mana. Mogu slobodno da govorim, ali nemam zaleđinu koja bi me zaštitila“, rekla je Vučelić.

Drugi slučaj, kako je navela, odnosi se na dešavanja unutar organizacije CIVIS, čiji je bila član.

„Većina članova nije htjela da se politika vodi na način na koji se vodila. Kada smo se pobunili i demokratski izglasali predloge, dovedeno je obezbjeđenje i onemogućen nam je ulazak na Skupštinu“, kazala je Vučelić.

Ona smatra da politika ne smije biti „poligon bahatih, već slobodnih ljudi“, ističući da je važno da žene u politici imaju sopstveni stav.

Kritikovala je partijsku disciplinu, navodeći da ona često sputava žene.

„Kada žena spusti glavu i dozvoli da bude partijski disciplinovana, to nije dobro za društvo. A kada se suprotstavi, često nailazi na uvrede i pritiske“, kazala je Vučelić.

Kao primjer navela je raspravu o povećanju kvota za žene na izbornim listama.

„Svi su javno bili za veće učešće žena, ali iza zatvorenih vrata situacija je bila drugačija. Dio žena iz partija često su pratile stavove partijskih lidera“, rekla je Vučelić.

Govoreći o podršci, Vučelić je kazala da je izostala solidarnost čak i među koleginicama.

„Iz partije čiji me je lider tužio oglasila se žena koja me napadala. Došli smo u situaciju da žena ženu napada, što je porazno za društvo“, navela je Vučelić.

Dodala je da nije dobila podršku ni od Ženskog kluba u Skupštini.

„Nijedna žena se nije usudila da mi pruži podršku, jer je taj lider tad bio dio parlamentarne većine“, kazala je Vučelić.

Istakla je da je tokom sudskog postupka odbila mogućnost povlačenja tužbe u zamjenu za izvinjenje.

„Rečeno mi je da bi tužba bila povučena ako se izvinim, ali nisam pristala. Spremna sam da idem i do Strazbura“, poručila je Vučelić.

Uprkos pritiscima, kaže da će nastaviti političko djelovanje.

„To je moja obaveza, dobila sam mandat od građana“, rekla je Vučelić.

Govoreći o položaju žena u politici, Vučelić je naglasila da one ne smiju pristati na „dekorativnu ulogu“.

„Ako se same ne borimo, ne možemo imati svoje mjesto. To nije dobro ni za društvo, jer bez toga nema napretka“, kazala je Vučelić.

Smatra da je potrebno dodatno zakonski ojačati učešće žena u politici.

„Voljela bih da imamo i 50 odsto žena na listama. Mi smo i dalje patrijarhalno društvo i bez zakonskih rješenja to se neće promijeniti“, rekla je Vučelić.

Dodala je da je broj žena u aktuelnom sazivu Skupštine manji nego u prethodnom, što vidi kao dokaz da su institucionalne mjere neophodne.

„Zato je važno da se to reguliše zakonom, pa da onda vidimo rezultate“, zaključila je Vučelić.

Peta epizoda podkasta „Bez filtera“ pod nazivom Žene u politici: “Javni prostor, lični udarci”realizovana je u okviru projekta „Ravnopravno u javnosti - za siguran javni prostor u Crnoj Gori“, koji realizuje CeMI uz finansijsku podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Stavovi iznijeti u podkastu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.