Korupcija u zdravstvenom sistemu Crne Gore predstavlja ozbiljan problem, koji ima na negativne posljedice na pristup, kvalitet i pravednost zdravstvene zaštite za LGBTIQ+ osobe, mlade i osobe koje koriste droge, saopšteno je na okruglom stolu Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).

Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, podsjetio je na okruglom stolu „Uticaj korupcije u zdravstvu na ranjive grupe“ da je CeMI prva organizacija koja se bavila temom korupcije u zdravstvu.

„Pored toga što su se desile određene promjene u zdravstvenom sistemu Crne Gore – poboljšani uslovi rada kad su u pitanju primanja zdravstvenih radnika, suočavamo se odlivom kadrova, koji je teško nadomjestiti s obzirom da znamo koliko je vremena potrebno da bismo dobili kvalitetne ljekare“, naveo je Vujović.

Direktorica Kliničkog centra Crne Gore, Ljiljana Radulović, smatra da je potrebno povećati svijest građana da postoji zaštitnik prava pacijenata u toj instituciji koji je dostupan svakog radnog dana.

„Ne možemo reći da pacijenti nisu upoznati sa postojanjem ovakvog instituta u našoj ustanovi, jer smo u prosjeku prethodne godine imali u svakom kvartalu oko 150-180 prigovora pacijenata, a oko 750 na godišnjem nivou. Niti jedan prigovor se nije odnosio na korupciju u zdravstvenom sistemu u našoj zdravstvenoj ustanovi“, istakla je Radulović.

Ukazala je da se 50 odsto prigovora pacijenata odnosilo na listu čekanja, a da se oko pet odsto u prosjeku odnosilo na odnos zaposlenog prema pacijentima.

Radulović je ocijenila da je decentralizacija zdravstvenog sistema jedini mogući koncept u cilju povećanja njegove efikasnosti.

„Mi nosimo 67 odsto zdravstvenih usluga u ovoj državi. Ukoliko se te usluge ne pružaju u regionalnim centrima, nama će trebati da povećamo broj zdravstvenih radnika za pet puta. Ne može se ići na povećanje broja pacijenata, jer uvijek imamo pad kvaliteta. Moramo ići na redistribuciju zdravstvenih usluga na tlu cijele države“, istakla je Radulović.

Smatra da je potrebno da se normira proces pružanja zdravstvenih usluga, navodeći da će na taj način zaposleni pratiti norme, a biće i zaštićeni od potencijalnih tužbi.

Izvršna direktorica nevladine organizacije Juventas, Ivana Vujović, ukazala je da je, prema istraživanju CeMI-ja iz marta ove godine, svega četiri odsto građana navelo da korupcija nije prisutna u Crnoj Gori.

„Dakle, u Crnoj Gori 96 odsto građana smatra da je korupcija prisutna. Građani je prepoznaju u mnogim granama – politici, sudstvu, tužilaštvu, policiji, carini, ali i u zdravstvenom sistemu. Još jedan interesantan podatak iz tog istraživanja je kad su građani upitani da li su spremni da na bilo koji oblik nezakonitog ponašanja da bi došli do bolje usluge, najveći broj građana, njih 19,1 odsto je reklo da bi, ukoliko bi na taj način dobili bolju zdravstvenu uslugu, a 1,8 odsto ih je kazalo da su dali novac za zdravstvenu uslugu“, navela je Vujović.“, navela je Vujović.

Kazala je da je posebno plaši što je javni zdravstveni sistem postao preosjetljiv na mogućnost da izgubi beneficije koje daje uređenje države kako stoji u Ustavu i zakonu.

„Mislim da u ovom trenutku ne ulažemo dovoljno snage, kapaciteta i resursa da zaštitimo zdravstveni sistem od mogućnosti da se on privatizuje, u mjeri u kojoj ćemo imati problem da ljudi koji pripadaju vulnerabilnim grupama zaista imaju jednako kvalitetan, dostupan, siguran i poštujući zdravstveni sistem i njegu u poređenju onima koji ne pripadaju tim grupama, a koji mogu da pristupe novcem i resursima privatnom zdravstvenom sektoru“, navela je Vujović.

Ocijenila je da postoji sve veća ponuda u privatnom sektoru, a sve izazovnija situacija u državnom sektoru da odgovori na potrebe građana za kvalitetnom zdravstvenom njegom.

„Istraživanje navodi na zaključak, kad su u pitanju vulnerabilne grupe da je njihov status najčešće povezan sa diskriminacijom“, kazala je Vujović.

Ukazala je i na podatak iz istraživanja da oko 50 odsto građana nije upoznato sa svojim pravima koja imaju kao pacijenti.

„Ne možemo negirati da postoji korupcija u zdravstvu, za to imamo dovoljno indikatora da je tako. Građani je ne prijavljuju zato što postoji u startu spremnost da je koriste kako bi zaštitili svoj fizički i psihološki integritet“, rekla je Vujović.

Koordinatorka tima za zaštitu ljudskih prava i sloboda u Mreži za omladinski aktivizam Crne Gore (MOACG), Lana Jovetić, kazala je da su iz te organizacije u okviru projekta edukovali mlade o korupciji, najčešćim koruptivnim praksama u zdravstvenom sistemu, kao i načinima na kojima mogu da se prijavljuju.

„Kroz radionice za mlade na Cetinju, u Baru i Rožajama željeli smo da istaknemo načine kako podnose prijave ukoliko primjete koruptivne radnje u zdravstvu. Takođe, ukoliko rukovodioci ne odreaguju na te prijave, uputili smo ih šta dalje mogu da urade i kojim institucijama mogu da se obrate“, navela je Jovetić.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Doprinos smanjenju korupcije u zdravstvenom sistemu Crne Gore“ koji realizuje koalicija koju čine CeMI, NVO Juventas, NVO Queer Montenegro i Mreža za omladinski aktivizam Crne Gore MOACG, uz podršku Nacionalnog demokratskog instituta (NDI).