Demokratizacija upravljanja visokoškolskim ustanovama predstavlja važan civilizacijski i institucionalni iskorak. Studenti nijesu samo korisnici usluge, već članovi akademske zajednice čiji glas mora biti prisutan tamo gdje se odlučuje o kvalitetu studija, budžetu, razvoju ustanove i izboru rukovodstva. Međutim, problem može nastati kada je sistem dizajniran na način da studentskom predstavniku/ci daje stvarnu moć odlučivanja, pristup informacijama i dugoročne profesionalne kontakte, a istovremeno ne propisuje dovoljno jasnu granicu između zastupanja kolektivnog interesa i potencijalnog sticanja lične koristi. Ovaj policy brief analizira upravo tu granicu na Univerzitetu Crne Gore (UCG).